Награда за најбољу представу – 1 награда;
Награда за режију – 1 награда;
Награда за глумачко остварење: 4 награде;
- најбоља женска улога – 1 награда;
- најбоља мушка улога – 1 награда;
- награда за најбољу младу глумицу – 1 награда;
- награда за најбољег младог глумца – 1 награда;
Награда за сценографско остварење – 1 награда;
Награда за костимографско остварење – 1 награда;
Награда за оригиналну сценску музику – 1 награда;
Награда за сценски покрет – 1 награда;
Награда округлог стола критике – 1 награда;
Специјална награда – 1 награда;
Награда жирија новинара– 1 награда.
Изабрани добитници награда 5. Фестивала ,,Театар на раскршћу”
Пети позоришни фестивал балканског културног простора ,,Театар на раскршћу“, који се ове године одржава у термину од 2. до 8. септембра 2024. године у Народном позоришту Ниш, вечерас ће бити завршен свечаном доделом награда и извођењем представе Борисава Станковић КОШТАНА, у режији Јане Маричић, Народног позоришта Ниш, која ће бити одиграна у част награђених.
У оквиру такмичарског дела програма публика је имала прилику да погледа 6 представа:
Доминик Смоле АНТИГОНА, режија Лука Марцен, Словенско народно гледалишче Нова Горица Словенија (2. септембар);
Бранислав Нушић МИСТЕР ДОЛАР, режија Милош Лолић, Народно позориште у Београду, Србија (3. септембар);
ПОЕТЕСА , текст и режија Вида Огњеновић Српско народно позориште и УГ Нови тврђава театар, Србија (4. септембар);
Едуардо де Филипо СУБОТА, НЕДЕЉА И ПОНЕДЕЉАК, режија Паоло Мађели, Градско сатиричко казалиште „Керемпух“, Хрватска (5. септембар);
Ежен Јонеско, ЋЕЛАВА ПЕВАЧИЦА, режија Јагош Марковић, Центар за културу Тиват, Црна Гора (6. септембар);
Мишел Уелбек, ЕЛЕМЕНТАРНЕ ЧЕСТИЦЕ, режија Крис Шарков, Народен театар „Иван Вазов“, Бугарска (7. септембар);Одлуке о наградама доносио је стручни жири фестивала, жири округлог стола критике и новинарски жири.
Стручни жири у саставу: председница Ирена Шаровић, балерина, кореографкиња и дипломирана драматуршкиња (Србија), проф. др Ненад Новаковић, експерт за електронске медије и менаџмент у култури (БиХ),), Дора Ружђак Подолски, редитељка и професоркa (Хрватска), др Милица Бајић Ђуров, сценографкиња и костимографкиња (Србија) и Душан Ковачевић, глумац и продуцент ( Црна Гора) донео је следећу одлуку:
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ СТРУЧНОГ ЖИРИЈА
СПЕЦИЈАЛНА НАГРАДА
Специјална награда стручног жирија је ове године припала глумици Сандри Бугарски за посвећен глумачки израз, у коме од наизглед споредне улоге ваја глумачку вињету, дискретно, а опет врло доминантно владајући другим планом сценске композиције.
СЦЕНСКИ ПОКРЕТ
Сценски покрет Ларе Екар Грљ у представи „Антигона“ креиран је пажљиво и структуирано у односу на драмску целину. Градиран од суптилних потеза у првом делу, у другом „разиграва“ сваког протагонисту, увек у функцији драматургије и осталих сценских околности.
ОРИГИНАЛНА СЦЕНСКА МУЗИКА
Музика Митје Врховника Смрекара изузетан је пример бојања драматуршког ткива. У првом делу представе веома суптилно назначује екстерну атмосферу ратишта, потцртавајуци анксиозност коју ликови доживљавају у скученом ентеријеру, да би се у другом делу распламсала у дивљем и немилосрдном ритму пратећи напетост која расте на позорници. Тиме се постиже крешендо који гледаоцу омогућује да утоне у горку и непредвидљиву тишину самога краја комада, препуштеног на милост и немилост себи самом.
КОСТИМОГРАФИЈА
Марија Марковић Милојев са костимографијом представе „Ћелава певачица“ успешно визуелно дочарава и разиграва карактере Јонесковог комада апсурда, суптилно провлачећи комичне, готово карикатуралне ноте у визуелном дијалогу представе.
СЦЕНОГРАФИЈА
Никола Тороманов у представи „Елементарне честице“ прочишћеним ликовним ставом и занимљивим „футуристичким“ просторним уобличењем, презентује специфичну сценску естетику и поетику извођења, те доприноси успешном развоју сценског наратива Улбекових ликова између прошлости и будућности.
НАЈБОЉИ МЛАДИ ГЛУМАЦ
Сугестивном способношћу да вешто варира унутар простора лика кога тумачи, са фокусом на главне значењске линије презентације сценске радње, Мартин Димитров, чини се, исписује нове стране савременог глумачког задатка.
Његове промишљене трансформације, као и вешто баласирање између миметичког и наративног у игри, населиле су простор театра свежином високе глумачке стилизације и задивљујућ ниво фокусираности на многострука значења текста и специфичне захтеве режије.
НАЈБОЉА МЛАДА ГЛУМИЦА
Наташа Станишић. Награда за најбољу младу глумицу нашла је свој пут захваљујући изузетном осећају за преплитање трагичког и карактерног, лирског и бунтовног, унутарњег и спољашњег у игри, наступу и трансформацијама Наташе Станишић. Њена поетеса саткана је од најфинијег глумачког руха, које обавија судбину жене распету у доба владавине патријархалних закона, а њена унутрашња драма представљена снажно, динамички и са пуно осећаја за драматику епохе и душевне ломове који из ње проистичу.
НАЈБОЉИ ГЛУМАЦ
Бане Видаковић. Сведеним глумачким изразом, али гестуалношћу која надомешта сваки конвенционални смисао, Бане Видаковић уплео је у свој богат глумачки израз и лежерност медитеранске доколице и комичност провинцијске прециозе, не прелазећи ни једног тренутка танку линију персифлаже у изразу, пленећи даром за статично исказивање унутрашње динамике.
НАЈБОЉА ГЛУМИЦА
Олга Одановић. Захваљући савршеном слуху, негованом сензибилитету и налажењу праве мере у озвучавању говорних аспеката лика госпође Борио, у представи ,,Ћелава певачица“, Олга Одановић успела је да наметне снагу и експресивност свог глумачког хабитуса до нивоа потпуне идентификације гледаоца са комичком турбуленцијом изазваном дијалекатским каламбурима, валерима у изговору и гесту, као и посве тачној глумачкој радњи.
НАЈБОЉА РЕЖИЈА
Паоло Мађели. Вођена сигурном руком врсног познаваоца одлика и карактеристика италијанског комичког театра, виђена режија Паола Мађелија демонстрирала је укупност поступка који су ову инсценацију учинили незаборавном бурлеском, прожетом суптилном лириком као и благим цинизмом, тако неопходним у процесу оздрављења породичних и друштвених односа.
НАЈБОЉА ПРЕДСТАВА
Извођење редставе „Ћелава певачица“ је по многим параметрима оставило најјачи утисак како на публику, тако и на чланове стручног жирија.
Мајсторски транспонована у Боку, како језички, тако и визуелно и менталитетски, режија Јагоша Марковића нас још једном, нажалост последњи пут, доводи до суза и смеха на начин који мало коме може поћи за руком.
Колективна игра глумаца који посвећено и партнерски доносе Јонесков комад, своју фантастичну енергију и глумачко умеће несебично и без задршке дарују публици стварајући јединствено и катарзично позоришно искуство.
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ЖИРИЈА OКРУГЛОГ СТОЛА КРИТИКЕ
Жири Округлог стола критике 5. Фестивала драме и позоришта балканског културног простора Театар на раскршћу у чијем раду су учествовали: Оливера Милошевић, новинарка и театролошкиња; проф. Др Миливоје Миливоје Млађеновић, писац и театролог; др Саш Огненовски, позоришни критичар; Наташа Говзденовић, новинарка и позоришна критичарка; Јелена Поповић, драматург и педагог и др Дејан Петковић, театролог и писац, донели су једногласно
ОДЛУКУ
Да се награда Округлог стола критике додели Центру за културу из Тивта (Црна Гора) за представу ЋЕЛАВА ПЕВАЧИЦА Ежена Јонеска, у режији Јагоша Марковића.
Јонескову Ћелаву певачицу Јагош Марковић сели у Боку Которску, у стан грађанске породице, адаптира га у медитерански сплин захваљујући преводу на бокешки дијалект Невена Станичића. Јагош Марковић деконструише канонско дело којим се означава зачетак једном позоришног покрета и уређује га према свом осећању света и усклађује према својој редитељској поетици чије је општепознато обележје Медитеран као његово духовно прибежиште и исходиште његових најуспешних позоришних остварења.
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ НОВИНАРСКОГ ЖИРИЈА
Жири новинара 5. фестивала Театар на раскршћу у саставу: председник Слађана Остојић– ТВ Зона Плус, Предраг Шарчевић – Радио Београд и Борка Голубовић Требјешанин – Политика једногласно је донео следећу одлуку:
Најбоља представа овогодишњег фестивала ,,Ћелава певачица“ Ежена Јонеска, у режији Јагоша Марковића, у продукцији Центра за културу Тиват, Црна Гора.
У представи је остварен несвакидашњи склад свих сегмената који чине једно сценско уметничко дело високих естетских вредности, од изванредног превода на бокељски дијалект преко визуелних елеманата представе, зреле а надахнуте глумачке интерпретације и, као и увек, аутентичне редитељске визије Јагоша Марковића.